Tomislav Marinković (1949-2025) In Memoriam, zasigurno najveći lirik savremene srpske poezije, zaklopio je zemne a otvorio rajske oči, ovoga avgusta. Mirno putuj, sve si nas uvijek činio boljima i radovao nas, tihim svojim poslanicama iz mira tvoga Lipolista.
Radiološki snimak mora
Za prijatelja, Zorana Stefanovića, radiologa.
Na radiološkom snimku mora,
vide se podvodna pluća
koja se ritmički nadimaju
plašeći staklasta jata riba,
i beli skeleti mornara
koji sede u savršenom miru
na času anatomije,
u hladnoj sali na dnu mora,
vide se i potonuli brodovi
s težom kliničkom slikom,
trunu pretovareni amforama
gustog antičkog vina.
Na snimku će se ukazati i glave
i preplanula ramena turista
iznad vode, suncobrani
i ležaljke na pesku,
i Posejdon lično na jednoj od njih,
pošto je ostao bez božanskih
zaduženja i slave, oboleo
od usamljenosti, kao i mi.
Za prijatelja, Zorana Stefanovića, radiologa.
Na radiološkom snimku mora,
vide se podvodna pluća
koja se ritmički nadimaju
plašeći staklasta jata riba,
i beli skeleti mornara
koji sede u savršenom miru
na času anatomije,
u hladnoj sali na dnu mora,
vide se i potonuli brodovi
s težom kliničkom slikom,
trunu pretovareni amforama
gustog antičkog vina.
Na snimku će se ukazati i glave
i preplanula ramena turista
iznad vode, suncobrani
i ležaljke na pesku,
i Posejdon lično na jednoj od njih,
pošto je ostao bez božanskih
zaduženja i slave, oboleo
od usamljenosti, kao i mi.
Svakog dana
Svakog dana pomalo se umire.
Korak ka smrti je lak,
oblaci čisti nad
iluzijom življenja.
Pitanje smisla
ne rešava samo čovek,
već kobac u letu
iznad zasejanog polja,
pčela u košnici s medom,
patka što gnjura za ribom
kroz modrinu jezera,
a posle se puši
raskomadana u tanjiru.
Završilo se ili počelo
Goranu Petroviću
Da li se nešto tek
završilo, ili počelo?
Pesnici i filozofi
dugo bi se prepirali
postoji li od toga veća tajna.
Ali razmena između januarskog dana
i božanske svetlosti je obavljena.
Život je u žurbi
presvukao kostim
i odjurio dalje.
Sada treba pronaći kutak
u prepunoj sali biblioteke,
pod svodovima od
izbrušenih oblaka,
i sve knjige napisati ispočetka.
Novim jezikom ispričati
šta je, zapravo, bio život.
Možda, neodređenog
trajanja jedan dan.
Ili karta za putovanje
u sva vremena.
Ne mogu da sudim jer ne znam,
samo nagađam u rastrojstvu
zimske večeri.
Onaj ko je otputovao beskrajno daleko
sa sobom je poneo i to znanje.
Dobri Bog pravi raspored
Dobri Bog pravi
za mene raspored
jutarnjih poslova.
Uočljivo je
pridavanje važnosti
spasavanju života.
Najpre odlazim
u radnju po namirnice
i hleb.
Potom sa ushićenjem
šijem odeću
za moje gole stihove.
Večernja
Večernja
Nekome je dosta što sumrak
kao šapat anđela pada na krov,
i život između borova
teče, teče, teče…
Meni trebaju šine
što presecaju noć,
mesto u kupeu
(slučajno prazno),
prozor i ravnice
da zajedno klize s njim,
stanice, cigarete dim,
i neki mio glas na peronu:
Zbogom, zbogom, zbogom…
(Iz knjige „Šta o nama misle anđeli”, Arhipelag , 2024)
